Po prove mi vreme
uspomeni veže,
duboko va štive
broji stare mreže.
Škripje ovo drevo
i slani mi špagi,
kad laškan ih partin
na puti mi dragi.
Bordižan...
Moji boki more gladi,
moja jedra vetar puni,
vanka z porta me peja,
vanka z porta -ja san ja.
Vedrina nad jedron
dubina pod telon,
vali me bušuju,
po zvezdah putuju.
Pred manun je modro,
a za krmun pena,
va maglice morskoj
ja san samo sena.
(2002)